Uvek je zanimljivo videti odakle je Evropa krenula. Sa Balkana! Korisno je stvari pratiti i putem jezika. U novogrčkom reč logos znači razlog. Ima tu smisla. Jer ako u osnovi neke misli stoji određeni razlog, mi već možemo govoriti o logici. O onoj iskri koja je možda sa Nebesa usađena u čoveka.
Preporuke:
0
0
2
subota, 12 jun 2010 18:08
Petar
Edukativan, nenametljiv tekst, prilicno dobar vodic u resavanju nekih zivotnih pitanja. Golica mastu i tera na razmisljanje... Eh, da nam je vise mozgova kao sto je Irinin...
Preporuke:
0
0
3
subota, 12 jun 2010 19:13
Srdjan Vasic
Sto se prikaza tice, za mene je najvaznije da sam bio u stanju da ga razumem, a ne da prikaz bude puko filozofiranje i "baratanje pojmovnom aparaturom" jer za filozofiranje je potrebna praksa koju ja svakako nemam. Sto se same sadrzine prikaza tice, rekao bih da je iscrpan(barem u vezi sa onim delovima knjige koje sam ja procitao). Verujem da ja nisam najkompetentniji da dam bilo kakav dublji komentar, ono sto mogu, to je da pohvalim one delove knige koje sam imao prilike da procitam, mada nisam bas imao vremena previse kriticki da ih posmatram (tako to inace ide sa gradivom za ispit :D).
Preporuke:
0
0
4
subota, 12 jun 2010 19:17
Sokenekos
Prelepo!
Preporuke:
0
0
5
subota, 12 jun 2010 22:08
Aleksandar
Cekajte ljudi, pa ne moze se ovako neozbiljno pisati:
Misao je u ovoj knjizi, kaze prikazivac, "snazna i razudjena". Ocito, on nam to nudi kao pozitivne atribute. Nazalost ovakve kvalifikacije misli mogu samo da budu besmislene. Snazni mogu da budu neciji misici a ne misao, razudjena moza da bude obala ali ne misao. Onda nam kaze da autorkina misao ima "jasno srediste" i "koherentna ozvodjenja". Ali misao ne moze da ima srediste niti izvodjenja; da je u pitanju vekna hleba mogla bi imati srediste ili da je u pitanju argument a ne misao on bi mogao sadrati odredjeno izvodjenje.
Preporuke:
0
0
6
subota, 12 jun 2010 22:25
Aleksandar
Kaze pisac prikaza:
I u nas i u zapadnoj filozofiji, koliko mogu da vidim, danas je zapostavljena filozofija prirode
Zapanjujuca neupucenost izvire iz recenice. Filozofija prirode u zapadnoj filozofiji, onom njenom analitickom delu, se zove "filozofija nauke" i verovatno je jedna od tri najrazvijenije pod-discipline analiticke filozofije. Zaista je neozbiljno izricati ovakve megalomanske teze bez potrebne potkovanosti u znanju.
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 13 jun 2010 05:04
Zoran Tucaković
Odavno se na Zapadu Logos isrcpljuje i vrhuni u nauci, koja ne može dalje od pojmovnog predstavljanja pojava. Shvativši Logos bukvalno, kao ratio, Zapad je oduzeo mogućnost "separatističkoj" nauci da odgovori na pitanja svrhe i suštine, lišivši je mogućnosti sagledavanja Celine. Zato i filosofija trpi pokušaje "ozlojeđene" nauke da je porobi i svede na zaludni umni egzibicionizam. O neprijateljstvu religije i nauke u odnosu na filosofiju, i pokušaju da se filosofija utamniči, da joj se oduzme sloboda, pisao je i Nikolaj Berđajev.
Za nauku je zaludan posao traganje za poreklom ideja i nadahnuća. A bez toga je neobjašnjivo postavljanje teorije. Ono što je najsvetije i najsvetlije u teoriji, nauka nipodaštava, grozničavo tragajući za "naučnim" dokazima koji teoriju potvrđuju.
Ako se Logos objašnjava kao Reč, onda "Reč" treba shvatiti kao duhovno i stvaralačko objavljenje, a ne kao (manje-više) puki izraz. Vidimo da pokušaj uprošćavanja nužno vodi sakaćenju celovitosti. Tek ako se pokuša da se Logos istovremeno shvati kao objavljujuća Reč, kao Smisao, kao Duh, kao Um, kao Simbol i Znak, kao Zakon, Propis i Sud, uz makar približno shvatanje značenja ovih pojmova, može se steći kakav-takav osećaj svesadržajnosti ovog pojma. Dosta o tome može se naći kod Bele Hamvaša (Scientia sacra).
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 13 jun 2010 21:45
Marko
Meni se baš dopada poetski ton prikaza. Aleksandru je očigledno bliži doslovni govor, pa ne razume metafore.
Gde se ova knjiga može kupiti u Banja Luci?
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 14 jun 2010 06:03
Aleksandar
@Marko
Poetika u filozofiji ima isto onoliko smislao kao u udzbeniku za hemiju. Ali evo jedna metafora za Banja Luku: je li to ono gde se troje tuku? Eto, vidisl kako metafore nista ne valjaju kad treba nesto precizno da se izgovori.
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 14 jun 2010 06:47
Irina Marković
Ovaj prikaz, iako prilično smeo, ali i dobar, ne iscrpljuje dubinu zahvata Irinine misli. Prosto, za to bi trebalo napisati čitavu knjigu, veoma oprezno!
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 14 jun 2010 10:23
thinking maize
Bilo bi dobro, kad bi NSPM uveo rubriku, kratku po obimu, a značajnu po aktuelnostu, pod nazivom: DESIĆE SE narednih 7 (10, 15, 30) dana u Beogradu (Novom Sadu, Nišu, Banjaluci...). Tako da nećemo samo čitati preglede i predstavljanja knjiga, predavanja. izložbi i drugih javnih događaja, koji unapređuju nivo našeg javnog života, već će neki od nas i lično prisustvovati! Tako bi, sa malo sredstava, NSPM POVEĆAO, svoj inače lep ugled! Svako Vam dobro od thinking maize-a!
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 14 jun 2010 13:52
Starac Fočo
Izuzteno mi se svideo prikaz.
Inače, slažem se sa Mislećim Kukuruzom u vezi sa rubrikom Desiće se.
Možda centralna tema ovog prikaza je problematika koja proizilazi iz svođenja logosa na "hladni, suženi racionalizam". Iako nisam filosof po struci (ali jesam filosof po prirodi :)) mislim da je tema vrlo značajna i vrlo aktuelna.
Čini mi se da je u zapanoj civilizaciji osećajnost i nagoni vrlo dugo potiskuju zarad primata racionalnog. Međutim, čovek ipak može postojati samo kao ukupno biće, ne samo racionalno biće. I u preseku ove dve tvrdnje leži glavna opasnost. U prostor osećajnosti i nagona, usled stalnog potiskivnja prirodnih elemenata iz te niše, spontano i daleko od racionalne percepcije doćiće na njihovo mesto nešto što tu ne treba biti. Doćiće do percepcije racionalnog osećanjima i nagonom. Nauka se već danas prepliće sa religijom, činjenice se "znaju", dakle "osećaju", a ne utvrđuju, i tako dalje.
Drugim rečima, u ovakvoj postavci stvari ne štete samo emocije, osećajnost i nagoni, nego pre svega racio.
@Aleksandar
Poetika u filozofiji ima isto onoliko smislao kao u udzbeniku za hemiju.
Mislim da je pogled na stvari kakav iznosi Aleksandar u navedenoj rečenici dobar predstavnik zapadne civilizacije.
Zašto poetika nema smisla u filosofiji?
Verujem da se odgovor na ovo pitanje ne može dati racionalnim. Više je u pitanju osećaj i ubeđenje Aleksandrovo (ili bilo čije) da je to tako.
Ja bih rekao da je poetika neodvojiva od logosa, kao što je i "muzika oblik logosa", kako se spominje u tekstu. To je moj osećaj.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 14 jun 2010 14:05
thinking maize
Ko što vidim i ovde, oko prilično apstraktnih tema, Srbi se po svom lepom običaju "dva Srbina, tri partije" "dohvatiše za guše"! O odnosu Erosa i Logosa, o potrebi za Totalitetom, još nije sve raščišćeno! A posebno nije u Zapadnoj Misli, koja je krenula jednostranim Putem, Putem RATIA i SAMO RATIA! Dokle to ide, možda se može najbolje shvatiti kada se uporede dve misli Kurta Gedela, jednog od najvećih matematičara 20-og veka. Elem isti je najpoznatiji po svojoj hipotezi o (ajd, biću slobodan sa preslobodnom interpretacijom!) "nedovršenosti", tj. tvrdnjom da "SISTEM NE MOŽE BITI SPOZNAT IZNUTRA, VEĆ SAMO SPOLjA, GLEDAJUĆI IZ NEKOG VEĆEG SISTEMA". Kada tu misao (ovako, preslobodno interpretirano sa moje strane!) uporedimo sa njegovom tvrdnjom da će čovečanstvo doći do odgovora na bitna pitanja tek kad "filosofija postane kvantitativna nauka", može se videti SVU NEDOVRŠENOST RACIONALIZMA! Oprezniji racionalisti govore o GRANICAMA RAZUMA, a to već odavno tvrde sva mišljenja zasnovana na METAFIZICI! Uostalom, ser Karl Poper (inače sebe samog oprezno nazva REALISTA!) TEORIJU EVOLUCIJE tretira kao METAFIZIČKI PROJEKAT, tj. kao NEDOKAZIVI MISAONI KONSTRUKT SA VELIKIM (a u datoj oblasti najvećom!) OBJAŠNjAVAČKIM KAPACITETOM I INFORMACIONIM SADRŽAJEM! U tom smislu, bilo bi dobro, da mlade dame Irina Deretić i Bogdana Koljević ovde daju, na NSPM-u, svoj prilog o pomenutim problemima, kao METAFIZIČKIM PROJEKTIMA! Jer, da podsetim, u "Knjizi Propovednikovoj" stoji "STRAH GOSPODNjI JE OSNOV SVAKOM ZNANjU"!
Preporuke:
0
0
14
petak, 18 jun 2010 23:48
Milica
Cini mi se da je prikaz iscrpan i da su upravo to Vase misli.Zaista se dobijaju odgovori na mnoga pitanja i otvaraju mnoga nova misljenja.Kao student nisam kompetentna pa ocenjujem neciji rad,ali mislim da je ova knjiga zaista prava, riznica,kako strucna tako i naucna.
.jpg)
Misao je u ovoj knjizi, kaze prikazivac, "snazna i razudjena". Ocito, on nam to nudi kao pozitivne atribute. Nazalost ovakve kvalifikacije misli mogu samo da budu besmislene. Snazni mogu da budu neciji misici a ne misao, razudjena moza da bude obala ali ne misao. Onda nam kaze da autorkina misao ima "jasno srediste" i "koherentna ozvodjenja". Ali misao ne moze da ima srediste niti izvodjenja; da je u pitanju vekna hleba mogla bi imati srediste ili da je u pitanju argument a ne misao on bi mogao sadrati odredjeno izvodjenje.
I u nas i u zapadnoj filozofiji, koliko mogu da vidim, danas je zapostavljena filozofija prirode
Zapanjujuca neupucenost izvire iz recenice. Filozofija prirode u zapadnoj filozofiji, onom njenom analitickom delu, se zove "filozofija nauke" i verovatno je jedna od tri najrazvijenije pod-discipline analiticke filozofije. Zaista je neozbiljno izricati ovakve megalomanske teze bez potrebne potkovanosti u znanju.
Za nauku je zaludan posao traganje za poreklom ideja i nadahnuća. A bez toga je neobjašnjivo postavljanje teorije. Ono što je najsvetije i najsvetlije u teoriji, nauka nipodaštava, grozničavo tragajući za "naučnim" dokazima koji teoriju potvrđuju.
Ako se Logos objašnjava kao Reč, onda "Reč" treba shvatiti kao duhovno i stvaralačko objavljenje, a ne kao (manje-više) puki izraz. Vidimo da pokušaj uprošćavanja nužno vodi sakaćenju celovitosti. Tek ako se pokuša da se Logos istovremeno shvati kao objavljujuća Reč, kao Smisao, kao Duh, kao Um, kao Simbol i Znak, kao Zakon, Propis i Sud, uz makar približno shvatanje značenja ovih pojmova, može se steći kakav-takav osećaj svesadržajnosti ovog pojma. Dosta o tome može se naći kod Bele Hamvaša (Scientia sacra).
Gde se ova knjiga može kupiti u Banja Luci?
Poetika u filozofiji ima isto onoliko smislao kao u udzbeniku za hemiju. Ali evo jedna metafora za Banja Luku: je li to ono gde se troje tuku? Eto, vidisl kako metafore nista ne valjaju kad treba nesto precizno da se izgovori.
Inače, slažem se sa Mislećim Kukuruzom u vezi sa rubrikom Desiće se.
Možda centralna tema ovog prikaza je problematika koja proizilazi iz svođenja logosa na "hladni, suženi racionalizam". Iako nisam filosof po struci (ali jesam filosof po prirodi :)) mislim da je tema vrlo značajna i vrlo aktuelna.
Čini mi se da je u zapanoj civilizaciji osećajnost i nagoni vrlo dugo potiskuju zarad primata racionalnog. Međutim, čovek ipak može postojati samo kao ukupno biće, ne samo racionalno biće. I u preseku ove dve tvrdnje leži glavna opasnost. U prostor osećajnosti i nagona, usled stalnog potiskivnja prirodnih elemenata iz te niše, spontano i daleko od racionalne percepcije doćiće na njihovo mesto nešto što tu ne treba biti. Doćiće do percepcije racionalnog osećanjima i nagonom. Nauka se već danas prepliće sa religijom, činjenice se "znaju", dakle "osećaju", a ne utvrđuju, i tako dalje.
Drugim rečima, u ovakvoj postavci stvari ne štete samo emocije, osećajnost i nagoni, nego pre svega racio.
@Aleksandar
Mislim da je pogled na stvari kakav iznosi Aleksandar u navedenoj rečenici dobar predstavnik zapadne civilizacije.
Zašto poetika nema smisla u filosofiji?
Verujem da se odgovor na ovo pitanje ne može dati racionalnim. Više je u pitanju osećaj i ubeđenje Aleksandrovo (ili bilo čije) da je to tako.
Ja bih rekao da je poetika neodvojiva od logosa, kao što je i "muzika oblik logosa", kako se spominje u tekstu. To je moj osećaj.